Korizmeni hod s Blaženikom – IV. korizme, subota

Moj Bože, daj da nadvladam svoj egoizam, da izađem iz sebe, da zaboravim na sebe, da napustim sebe i da tražim Tebe i bližnjega; i sebe, ali u Tebi. Omekšaj moje srce. Učvrsti moju volju, raširi moje grudi gorućom ljubavlju do Tebe. Daj da ljubim: da tražim ne sebe i svoje, već Tebe i ono što je drugoga. Daj da se ponizujem i žrtvujem što više. Daj mi dobre i odlučne volje. Ne mogu se još sasvim nadvladati u žrtvovanju kod jela. Daj, pomozi!

„Hic ure, hic seca!“ [Ovdje pali, ovdje sijeci!]; samo daj mi uživati Tvoje kraljevstvo. Kriste, pomozi mi! Sv. Andrija te ljubio, Kriste. Ljubio je Tvoj križ, za njim je žudio uvijek i kad ga je vidio za sebe pripravna, uskliknuo je: „Zdravo Križu, slatki Križu“, daj da na tebi umrem, jer na tebi je umro i Onaj koji me je spasio. Sretna tebe, sv. Andrija, kad si tako razumio Kristov Križ. Isprosi mi od Boga barem malo ljubavi do trpljenja. Tvoj križ neka se usadi u moje srce i neka vlada u njemu i nad njim. Moji uzdasi, moja ljubav neka budu upravljeni Tebi, „blaženi Križu, vjerni Križu“. Kriste, daj mi ljubavi. Daj da postanem lud za trpljenjem i poniženjem. Tvoj sam. – Majko moja, Ti me vodi Isusu, govori Ti za me s Njim, savjetuj me u mojem djelovanju. Usadi mi u srce sinovsku ljubav do Tebe i daj da dođem do toga da Ti se sav posvetim da više ja ne raspolažem sam sobom, nego Ti sa mnom.[1]

[1] Duhovni dnevnik, 29. 11. 1942.